Elektronsko bankarstvo
Prototip USB uredjaja kao zaštita pri korišćenju usluga ON-LINE BANKARSTVA!!!
Iz IBM-a su najavili prototip USB uređaja dizajniranog da zaštiti korisnike od krađe podataka prilikom korištenja usluge online bankarstva. Navedeni uređaj nazvan je Zone Trusted Information Channel i liči na memory stick sa ugrađenim ekranom, a koristi vlastiti sigurnosni kanal do servera za online transakcije tako da na njega ne utiču virusi ili drugi malware koji se eventualno nalaze na računaru i putem kojeg bi moglo doći do krađe podataka. Test uređaj ovog USB-a već je napravljen pa će ga IBM dati bakama na testiranje, a njegovo korištenje neće zahtijevati promjene u bankovnom ili klijentskom softveru pa će se moći koristiti na svim glavnim operativnim sistemima. (#)
Hakeri na internetu prodaju ukradene lične podatke!!!
Podaci se prodaju na takozvanim "podzemnim ekonomskim serverima", koje syber kriminalci koriste za prodaju ukradenih informacija. Te informacije će biti iskorišćene za izvršenje raznih vidova finansijskih prevara, krađe identiteta i slično.Ukradeni brojevi kreditnih kartica prodaju se po ceni od jednog do šest dolara, dok se kompletan "identitet" koji u sebi sadrži broj računa u nekoj od američkih banaka, broj kreditne kartice, datum rođenja i broj socijalnog osiguranja može kupiti po ceni od 14 do 18 dolara.
5 Najzastupljenijih "pecaroških" prevara
1. New Security Upgrade (nova bezbednosna ažuriranja), poruka navodno dolazi iz kompanije Wachovia, koja se bavi finansijskim i investicionim bankarstvom
2. Account notification (upozorenje o računu), BB&T, jedna od deset
najvećih banaka u SAD
3. Urgent notice from Protection Department (hitna poruka iz odeljenja za zaštitu), BB&T
4. Confirm your information (potvrdite informacije o vama), BB&T
5. Urgent notification (hitno upozorenje), BB&T
Tehnologija beskontaktnog plaćanja u Srbiji!!!
MASTERCARD je predstavio demo verziju tehnologije beskontaktnog plaćanja MasterCard PayPass™ tokom vikenda, po prvi put u Srbiji. Prvi u Srbiji su priliku da isprobaju ovaj način plaćanja imali ekonomski novinari koji prate kretanja u kartičarstvu.
PAYPASS je nova vrsta “beskontaktnog” plaćanja, koja vlasnicima kartica pruža brzu i laku alternativu za keš za svakodnevne kupovine i plaćanje malih suma, a može se dodati na postojeći MasterCard ili Maestro račun. Plaćanje se vrši jednostavnim dodirom specijalnog POS terminal i PayPass kartice ili predmeta u koji je ugrađena PayPass tehnologija. Time nema potrebe za traženjem sitnine ili dodavanja kartice trgovcu i provlačenja kartice kroz POS terminal. Za autorizaciju nije potreban potpis, ako se radi o transakcijama u vrednosti ispod 25 dolara, što čini vreme potrebno za plaćanje još kraćim. PayPass takođe drži rekord u brzini plaćanja transakcija, čak je brži način plaćanja od keša. PayPass je idealan za mesta gde je brzina plaćanja značajna, kao što su restorani brze hrane, benzinske pumpe, apoteke, bioskopi, javni prevoz, sportski stadioni, itd.
PayPass je sve prisutniji širom sveta. U trećem kvartalu 2008. godine, zabeleženo je skoro 44 miliona PayPass kartica i predmeta sa ugrađenim PayPass-om, a oni se prihvataju na više od 135.000 prodajnih mesta širom sveta. Trenutno, u 25 zemalja širom sveta su u toku PayPass pilot programi i programi implementacije, uključujući Australiju, Kanadu, Kinu, Češku, Francusku, Nemačku, Indoneziju, Italiju, Japan, Koreju, Liban, Maleziju, Meksiko, Mongoliju, Filipine, Poljsku, Rusiju, Španiju, Švajcarsku, Tajvan, Tajland, Tursku, Ujedinjene arapske emirate, Ujedinjeno kraljevstvo i Sjedinjene američke države.
Konačno nešto novo i kod nas da se desi, a da je pozitivno! Nadam se da će ovakvih dešavanja biti sve više i više...Da ćemo konačno shvatiti kakve nam povoljnosti donosi ovaj novi vid obavljanja transakcija!(#)
PAKET ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ZA 100 DINARA!!!
Za plaćanje računa na šalteru pošte ili banke zaračunava se provizija od 15 do 20 dinara, mada može biti veća. Bankari kažu da za pet računa, već prelazite iznos od 100 dinara, a upravo toliko košta paket elektronskog bankarstva za koji nema ograničenja u broju transakcija.(#)
POGODNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Bankari ocenjuju da je elektronsko bankarstvo još nerazvijeno u Srbiji i očekuju "bum" primenom Zakona o elektronskom potpisu. Građani Srbije koji imaju tekući račun u banci sve češće umesto klasičnog plaćanja računa na šalteru koriste usluge elektronskog bankarstva. Umesto da čekate na šalteru da biste platili račun, uz paket elektronskog bankarstva to možete da uradite od kuće.Jedino što vam je potrebno jeste računar i Internet, elektronskim nalozima mogu da se plate struja, voda, telefon.Ono što je takođe zanimljivo klijentima je oročavanje sredstava i kreiranje trajnih naloga, mogućnost da praktički određenom dinamikom svakog meseca izvršavate svoje obaveze. To je jako zgodno ako imate fiksne obaveze, na primer, kablovske televizije i Interneta, ne može vam se nikad desiti da ostanete bez tih usluga zato što ste eventualno zaboravili da platite.U svakom dobrom servisu elektronskog bankarstva imate uvid u istorijat transakcija, tako da - ako nekad izgubite račun za telefon - pa onda vam isključe telefon, a vi morate na uvid da dostavljate račun a nemate ga, to je komplikacija. Ako ste uplatili preko elektronskog bankarstva, vi samo treba da kliknete mišem i da ištampate taj nalog i da time dokažete da ste zaista platili telefon. (#)
DINAR SJUTRA NAJSLABIJI PREMA EVRU OD POĆETKA GODINE
Ovakva informacija me je natjerala da skrenem malo sa moje teme i da napišem nesto o ovom zanimljivom finansijskom dešavanju na tržištu Srbije. Kriza polako počinje da se osjeća i kod nas, cijene rastu a plate ostaju na standardnom nivou. Kamate u bankamu takodje rastu nezavisno od toga o kakvim se kreditima radi, pa svi oni koji su se zadužili kod banaka ulaze u velike nevolje...Šta dalje reći...Šta nas tek onda očekuje do sredine naredne godine, ostaje da vidimo!? Kad se već sad osjećaju ovakve posledice šta će tek tada biti...Nije da vas plašim ni da izmišljam nešto ali jeste realna trenutna finansijka situacija u Srbiji...Skrenuo sam malo sa moje teme jer me ova situacija strašno zabrinjava, ali ipak je pišem o elektroskom bankarstu, ipak su to u pitanju finansije, i smatram da treba malo i o ovim stvarima da pišem...
(#)MOGUĆE EKONOMSKE POSLEDICE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA I ELEKTRONSKOG NOVCA Moguće ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog bankarstva sastojaće se u njihovom uticaju na devizne kurseve i novčanu masu. Ako elektronski novac posmatramo kao predstavnika realne valute, za njega mora da postoji određeni devizni kurs. To znači da će u sajberspejsu postojati devizno tržište na kome će svi moći da učestvuju. Ovakvo masovno učešće na deviznim tržištima od strane učesnika koji nisu profesionalni dileri i brokeri može da prouzrokuje nestabilnost deviznih kurseva. Pored toga, uporedo sa širenjem ekonomije Interneta, banke mogu da odobravaju potrošačima kredite u formi elektronskog novca. Doći će do kreiranja novog novca, pa će ukupan iznos elektronskog novca premašiti iznos deponovanog realnog novca. Ovakva kretanja izazvaće fluktuaciju novčane mase u sajberspejsu, koja će uticati na novčanu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca nosi u sebi rizik od bankrotstva. Zbog nepostojanja neke institucije koja bi vršila ulogu centralne banke u sajberspejsu (tj. ulogu garanta likvidnosti ili poslednjeg utočišta bankarskog sistema), bankrotstvo neke banke može izazvati lančanu reakciju i dovesti do finansijske krize. (#)
RIZICI KOJIMA SE IZLAŽU BANKE U ELEKTRONSKOM BANKARSTVU Specifični rizici kojima se izlažu banke u elektronskom bankarstvu i aktivnostima u vezi s elektronskim novcem mogu se grupisati prema grupama rizika na osnovu klasifikacije koju je izvršio Bazelski komitet pa, u tom smislu, ovi rizici nisu novi. U sadašnjoj fazi razvoja elektronskog novca i elektronskog bankarstva izgleda da će operativni, reputacioni i pravni rizik biti najvažnije kategorije rizika za većinu aktivnosti u vezi s elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Tradicionalni bankarski rizici, kao što su kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i tržišni rizik mogu takođe proisteći iz aktivnosti u vezi s elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Zbog toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa: procene rizika, kontrole izloženosti riziku i praćenja rizika. (#)
MOBILNO BANKARSTVO-NAJNOVIJI TREND Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. mobilno bankarstvo. Mobilno bankarstvo omogućava izvršavanje transakcija putem prenosnih računara, digitalnih ličnih organizatora i mobilnih telefona. Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogućnost povezivanja na Internet, što znači da korisnik može pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomoću mobilnog telefona i izvršiti željene transakcije. Karakteristično je da u oblasti mobilnog bankarstva skandinavske zemlje i Holandija trenutno daleko prednjače u odnosu na Veliku Britaniju i Nemačku. Prognozira se da će mobilno bankarstvo doživeti čak i snažniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih tri do pet godina, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta. Ovaj način bankarstva tek treba da doživi veliku ekspanziju, i smatram da ima blistavu budućnost, što se nadam da će se vremenom i pokazati... (#)
POS terminali
Pos terminali su postali dio naše svakidasnjice!! Imajući to u vidu odlučio da pišem o tome kako oni ustvari funkcionišu...Nadam se da ćete u nastavku teksta saznati što više o tome...EFTPOS/POS sistem (Electronic Fund Transfer on Point of Sale/Point ofService) je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda iliusluga, koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom ibazama podataka banaka. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava saračuna kupca na račun prodavca. EFTPOS terminali omogućavaju da se podacisa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje trgovceširom sveta sa centrom za obradu platnih kartica i emitentom kartica.Korišćenje POS-a se aktivira provlačenjem platne kartice kroz terminal kojiočitava magnetnu traku/čip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije, i toputem stalne telefonske linije ili ISDN veze, pri čemu se na licu mesta, on-line,proverava stanje na računu korisnika. Na isti način se POS terminalu šaljepovratna informacija na osnovu koje se štampa račun i to po pravilu u duplikatu,stim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge, odnosno prodavcu robe,kupac potpisuje. Često se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od stranekupca, korisnika kartice. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutnavrsta POS teriminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacijetransakcije. Proces plaćanja platnom karticom na POS-u možemo prikazati na uprošćen način:a) prodavac izračunava vrednost kupljenog proizvoda ili usluge i traži odkupca da plati,b) kupac daje platnu karticu prodavcu,c) prodavac provlači platnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodatogproizvoda ili usluge prodavac unosi ručno ili preuzima iz registar kase,d) prodavac prenosi podatke o platnoj kartici i vrednosti kupljene robe iliusluge svojoj poslovnoj banci ili autorizacionom centru (na primer,Europlanet), sa zahtevom za autorizacijom. Ukoliko se zahtev prenosiposlovnoj banci trgovca, ona naknadno zahteva autorizaciju od bankeemitenta kartice,e) ukoliko vlasnik kartice ima dovoljno sredstava na svom računu ili mu jeodobrena kreditna linija, banka emitent kartice ili autorizacioni centarautorizuju transakciju,f) banka emitent kartice rezerviše sredstva na računu vlasnika kartice uiznosu vrednosti kupljenog poizvoda ili usluge. Račun korisnika kartice sejoš uvek ne zadužuje. Banka emitent kartice obaveštava poslovnu bankutrgovca o prihvatanju (ili odbijanju) transakcije,g) nakon obrađene transakcije, poslovna banka trgovca ili autorizacionicentar šalje šifru odobrenja (ili odbijanja) POS terminalu prodavcu. SvakiPOS terminal ima svoj jedinstveni identifikacioni broj, tako da je institucija koja vrši obradu transakcija u mogućnosti da prosledi podatke upravo tomterminalu,h) prodavac štampa račun (slip) i zahteva od kupca da ga potpiše i na tajnačin obavezuje kupca da nadoknadi naznačeni iznos banci emitenuplatne kartice,i) na kraju radnog dana, prodavac upoređuje autorizacije koje sumemorisane u POS terminalu sa potpisanim računima. Na osnovu tihpodataka, banka koja je emitovala platnu karticu odobrava poslovnojbanci prodavca iznos konkretnog računa. Prodavac je u obavezi da platidiskontnu proviziju od ukupnog iznosa prodaje (u procentu koji jedogovorio sa emitentom kartice).Transakcija se odvija veoma brzo i jednostavno. Potrebno je da je POS terminalpriključen na slobodnu telefonsku liniju. Slipom, koju je potpisao vlasnik kartice, se potvrđuje transakcija i istinitost iste. Jedan primerak slipa sa potpisom ostajetrgovcu, a drugi se uručuje kupcu, uz fiskalni račun.Tokom zadnje decenije prošlog veka, broj POS-ova je značajno porastao. To znači da danas većina prodajnih mesta prihvataju platne kartice kojima se mogu obavljatiplaćanja25. Plaćanje putem POS-a je korisna alternativa, kako za kupce, tako i zaprodavce (naravno ne treba zaboraviti i korist za banke izdavaoce platnih kartica).Prodavci ne moraju da se brinu da li klijent ima sredstva na računu, s obzirom da jeprovera on-line, dok kupac ne mora da piše ček i bezbednije je da ne nosi novac sasobom.
(#)
Elektronsko bankarstvo nije komplikovano
Pogrešna je unaprijed formirana percepcija klijenata koji ne koriste elektronsko bankarstvo da je ono komplikovana procedura. To je pokazalo istraživanje Instituta za strateške studije i prognoze. Klijenti koji koriste ovo bankarstvo veoma su zadovoljni jednostavnošću upotrebe, pokazalo je istraživanje u šest crnogorskih gradova odnosno među hiljadu građana i 500 preduzeća koji su klijenti Crnogorske komercijalne banke. Informaciona pismenost je potencijal za veće korišćenje elektronskog bankarstva. Ono je na određeni način barijera, ali ono ima budućnost jer ga koristi sve veći broj klijenata koji su zadovoljni vrstom usluga. Od oko hiljadu građana klijenata CKB-a njih blizu 64 odsto koristi računar. Oni koji ne koriste kažu da nemaju dovoljno interesovanja znanja i potrebe za time. CKB benking portal ispunjava očekivanja 84,4 odsto ispitanih. Internet najviše koriste za provjeru stanja na računima i karticama, elektronska plaćanja i pregled transakcija. Ušteda vremena i izbjegavanje šalterskih službi, smanjenje troškova osnovne su prednosti ovog bankarstva. Informaciona pismenost postepeno se razvija što pokazuje da postoji potencijal za veće korišćenje elektronskog bankarstva među klijentima CKB-a. Tome u prilog ide i kritična masa klijenata koji su spremni da počnu sa korišćenjem elektronskog bankarstva. Regionalne razlike su i u ovoj oblasti evidentne. Sjeverni dio Crne Gore je u najmanjoj mjeri informisan ali u velikoj je zainteresovan za ovaj tim pokazalo je istraživanje Instituta za strateške studije i prognoze. I to je potvrda da će se povećavati broj klijenata koji su se odlučili na ovaj tip usluga. Istraživanje je takođe pokazalo da su klijenti CKB-a, kako pravna tako i fizička lica zadovoljni uslugama koje dobijaju što ovoj banci nameće nove zadatke, odnosno da kroz edukaciju podstakne korišćenje ovih usluga. Većina preduzeća ima računare i uglavnom ih koristi. Nešto više od trećine ne koristi ih uvijek. 10,9 odsto onih koji imaju računar nema internet konekciju. Veliki broj zaposlenih odnosno 33,3 odsto koristi internet preko dva sata dnevno, oko 24 odsto do jedan sat, 18,6 odsto do dva sata dok 9,3 odsto zaposlenih u preduzećima ne koristi internet. Transakcije jeftinije 30 odsto.Usluga korišćenja elektronskog bankarstva je besplatna, a klijenti imaju 30 odsto popusta na transakcije, saopštio je Nebojša Nedić, iz CKB-a dodajući da ova banka ima 2.500 ugovora za elektronsko bankarstvo. Oko tri hiljade klijenata koristi ovu uslugu. Na osnovu ovih podataka mislim da korisnici treba dobro da razmisle...Znam da pojedini u ovakav način bankarstva nemaju povjerenja što je u jednu ruku i logično, zbog sistema u kome zivimo i funkcionišemo, kao i ne povjerenje u obavljanje bilo kojeg vida transakcija preko interneta! Ali je se nadam da će se vremenom ovakvo razmišljanje promijeniti. Sve se radi da se sigurnost obavljanja ovakvih transakcija(novi softveri za sigurnost) dovedede na tako visok nivo da gradjani bez razmišljanja i straha vrše transakcije na ovaj način uz veliki broj povoljnosti, kao što je u prethodnom tekstu navedeno 30 odsto, pa razmislite jeli to malo. Širenjem ove ideje smanjile bi guzve u poštama, bankama i ostalim ustanovama gdje se vrši transakcija novca...Jer stvarno dosta je bilo guzvi i čekanja u redovima...Makar je to neko moje mišljenje, a vi dobro razmislite o svemu ovom što napisao... (#)INTERNET BANKARSTVO-PRIRODNI NASLEDNIK ON-LINE BANKARSTVA Prirodni naslednik on–lajn bankarstva je Internet bankarstvo. Platni sistemi i transakcioni mehanizmi danas naprosto ne mogu da zaobiđu Internet, koji se polako prožima kroz sve ljudske aktivnosti. Većina banaka u SAD smatra Internet glavnim trendom, koji zahteva strategijski odgovor. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo već danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Postoje dva ključna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: 1) korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta; 2) Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Među novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije. Inteligentne (smart) kartice imaju veliki potencijal kao prenosni uređaji, kao nosioci tzv. „AA“ (Anytime Anywhere) elektronskog bankarstva (nova, šira koncepcija elektronskog bankarstva). Najveća prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija. Inteligentna kartica ima ugrađen mikročip koji joj omogućava obavljanje niza različitih funkcija. Ove kartice omogućavaju potrošačima da potpuno odvojeno i bezbedno drže veći broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica može da služi kao kreditna kartica, debitna kartica, novčanik za uskladištenje elektronskog novca, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica ... Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiran u plastičnu karticu. Proces plaćanja odvija se preko Interneta, a može biti on–lajn (on–line) i of–lajn (off–line). Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji on–lajn sistemi su E–Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije. Najpoznatiji of–lajn sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je, po svojim karakterisikama, najpribližniji realnom novcu. Mikro–plaćanja (pa čak i piko–plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Mikro–plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro–plaćanja sada čine graničnu oblast elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprava među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je, do sada, izgrađen samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji među njima su Millicent (sistem koji je razvila Digital Equipment Corporation), CyberCoin (firme CyberCash) i NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu). (#)
KREDITNE KARTICE I ZA ON-LINE TRANSAKCIJE. ON-LINE BANKARSTVO
Kreditne kartice mogu se koristiti i za on-lajn transakcije. Međutim, zbog činjenice da je Internet otvorena mreža i da neka treća strana može da otkrije i zloupotrebi broj kreditne kartice, razvija se čitav niz konkurentskih protokola i metoda koje garantuju bezbednost transakcija. U tu svrhu razvijeni su sistemi za bezbedne on–lajn transakcije putem kreditnih kartica. Trenutno su dva sistema za plaćanje potpuno funkcionalna (First Virtual i CyberCash), a u razvoju je SET protokol, zajednički poduhvat firmi MasterCard i Visa. Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju čitav niz pristupa u kojima je monetarna „vrednost“, u formi elektronskih signala, smeštena bilo na plastičnu karticu (sistemi kartica sa uskladištenom vrednošću) ili na fiksni disk u računaru (sistemi digitalnog novca). Kartice sa uskladištenom vrednošću trenutno obuhvataju dve bazične tehnologije: (a) kartice sa uskladištenom vrednošću na magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom) i (b) kartice sa uskladištenom vrednošću na mikročipu (tzv. inteligentne ili smart kartice). Sledeći značajan korak u razvoju elektronskog bankarstva načinjen je promocijom on–lajn bankarstva. On–lajn (kućno, PC) bankarstvo predstavlja kombinaciju karakteristika programa za lične finansije i elektronskog plaćanja računa. Uprkos velikoj promociji on–lajn bankarstva od strane vodećih imena u bankarstvu (npr. Wells Fargo), koja traje već čitavu dekadu, potrošači su pokazivali malu zainteresovanost za stvarno korišćenje svojih personalnih računara u bankarstvu. Danas se stvari, napokon, menjaju. Sve brži razvoj on–lajn bankarstva rezultat je rušenja barijera (bezbednost, jednostavnost upotrebe, korisnost i cena) koje su ometale njegovo šire prihvatanje. (#)
KREDITNE KARTICE...
Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajućim kreditom) je jedno od bezgotovinskih sredstava plaćanja. Osim plaćanja robe i usluga odloženo (na rate) u zemlji, inostranstvu i preko Interneta, može se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatima ili u bankama.Kreditna kartica donosi izvanrednu finansijsku fleksibilnost, dostupnost novca i brojne pogodnosti, ali neodgovorno zaduživanje uz tipično visoke kamatne stope može biti veoma opasno. Prosečno američko domaćinstvo duguje preko 9,000 dolara na revolvirajućim kreditnim karticama (koje tipično nose godišnje kamate od 10% i više).Kod kartice sa revolvirajućim kreditom, banka svakom korisniku odobrava kreditni limit, u okviru kojeg korisnik može da se zaduži plaćajući robe i usluge kreditnom karticom ili podižući novac na bankomatima. Korisnik ima obavezu da mesečno otplaćuje najmanje deo duga koji je naznačen na mesečnom izvodu kao "minimalna uplata" (1-10% od iznosa zaduženja, zavisno od ugovora). Deo duga koji korisnik ne izmiri se prenosi u naredni mesec i na to zaduženje se dalje plaća kamata. Korisnik može odjednom platiti i veći deo duga ili ceo dug. Ukupno zaduženje (preneseno iz prethodnog meseca i novonastalo tokom meseca) ne može preći kreditni limit ili će banka odbiti transakciju ili zaračunati posebnu kaznu.Banke odlučuju da li će odobriti kreditnu liniju i do kog limita na osnovu brojnih faktora, uključujući izveštaj kreditnog biroa, platežnu sposobnost, ukupnu zaduženost drugim kreditima (hipotekarnim, potrošačkim, drugim revolvirajućim, itd.), i brojne druge faktore. Zavisno od toga kolika je konkurencija prisutna na tržištu bankarskih usluga, banke mogu dobrim mušterijama povećati kreditni limit, spustiti kamatnu stopu ili na zahtev oprostiti godišnju naknadu. Banke mogu revidirati kreditni limit i prilikom značajnih finansijskih događaja, poput novog posla, preseljenja, nastanka novog ili likvidacije postojećeg kreditnog zaduženja (recimo, hipoteke), promene bračnog statusa i sl.Osim svoje osnovne, kreditne funkcije, kreditna kartica može imati i funkcije pogodnosti i lojalnosti za svoje korisnike, što zavisi od politike banke koja je izdala karticu. Tako na primer banka može da omogući korisnicima da plaćaju na odloženo ili na veći broj rata bez kamate, da kupuju na određenim mestima sa značajnim popustom, da besplatno koriste različite usluge (osiguranje, tehnički pregled i sl.). U zemljama sa jakom konkurencijom među bankama, kartice mogu srazmerno potrošnji nuditi milje u programima lojalnosti aviokompanija ili hotelskih lanaca, poene za posebne "nagrade" ili "keš bek" shemu u kojem se izvesni procenat potrošnje (tipično 1%, ili po graduiranoj shemi) vraća, kao kredit na mesečnom izvodu, korisniku koji godinu dana redovno namiruje račune; automatsko besplatno osiguranje prilikom najma automobila ili avionskog ili voznog putovanja kupljenog pomoću kartice, automatsko produživanje proizvođačke garancije na kupljenim proizvodima, pravo na povraćaj novca ukoliko korisnik nije zadovoljan kupljenom robom ili uslugama, i slične pogodnosti (koje podstiču veću potrošnju). Tipično, za korisnika sa datim kreditnim rejtingom, kartica sa više pogodnosti će nositi višu kamatnu stopu. Korisnici sa jačim kreditnim rejtingom se mogu kvalifikovati za kartice koje nude niže kamatne stope i više pogodnosti.Na iznos korišćenog kredita (što uključuje i novopotrošeni iznos), korisnik kreditne kartice banci plaća mesečnu kamatu koja se dodaje na saldo mesečnog izvoda. Širom sveta, kamate na godišnjem nivou mogu ići od 0% (vremenski ograničene posebne ponude) ili niskih jednocifrenih kamata (za najbolje mušterije) pa sve do 40-50% ili čak i više (za korisnike sa niskim kreditnim rejtingom). Prilikom svakog podizanja gotovine plaća se i jednokratna provizija (nekoliko procenata, moguće uz fiksni minimalni iznos naknade, obično još više za podizanje novca u inostranstvu). Ukoliko banka ponudi "pogodnosne čekove", instrument koji se može koristiti kao gotovinski ček ali zapravo zadužuje revolvirajuću kreditnu liniju, njihova upotreba se tipično tretira kao podizanje gotovine i podložna je istim provizijama. Kod plaćanja roba ili usluga, korisnik ne plaća nikakvu proviziju, već ona ide na teret prodavca (ove provizije variraju u zavisnosti od delatnosti, uglavnom su 1-3%, moguće uz fiksni minimalni iznos). Banka može obećati i da korisnik neće biti odgovoran za neautorizovane transakcije nastale zbog gubitka kartice, krađe broja ili internetske prevare, već zavisno od ugovora.Banka može (već zavisno od kartice) odobriti i grejs period, tipično 20 ili 25 dana, što znači da korisnik koji je izmirio prethodni račun u potpunosti, i u tom roku od dana štampanja izvoda izmiri tekući račun u potpunosti, neće platiti nikakvu kamatu na kupovine u datom izvodnom periodu. Na kartici sa grejs periodom, korisnik koji svaki mesec izmiruje račun u potpunosti nikada neće platiti kamatu na zaduženje, tako da se takvi korisnici mogu opredeljivati za kreditne kartice prema drugim parametrima. Na kupovine u stranim valutama se na ugovoreni valutni kurs obično obračunava posebna provizija od nekoliko procenata, i to moguće dve provizije: jedna od lanca kartica (Viza/MasterKard/Amerikan ekspres/Diskover/sl.), druga od same banke izdavaoca.Neke kartice nemaju godišnju članarinu (odnosno naknadu), dok druge nose godišnju članarinu koja može biti nekoliko desetina ili kod nekih "prestižnih" kartica i po nekoliko hiljada dolara. Banka će tipično naplatiti značajnu kaznu i za zakasnelu uplatu po izvodu, ili za ček (ili drugu vrstu plaćanja) bez pokrića.Postoje razne varijacije kreditnih kartica. Kod osiguranih kreditnih kartica, korisnik polaže određeni iznos kao zalog i banka „odobrava kredit“ do tog iznosa. Na taj način, korisnik plaća banci kamatu za korišćenje svog novca. Ovakve kartice se mogu izdavati potrošačima sa jako lošim (na primer, nakon objavljenog bankrota) ili nepostojećim (studenti) kreditnim rejtingom, koji nakon određenog perioda korišćenja ovakvog kredita poboljšavaju svoju kreditnu istoriju i dobijaju obične revolvirajuće kartice. Kod kobrendiranih kartica, banka i neka firma (trgovina, avioprevoznik, lanac hotela ili benzinskih pumpi...) stupaju u marketinški ugovor i banka izdaje kartice sa brendom date firme. Takve kartice tipično nude posebne pogodnosti za kupovinu kod date firme — na taj način, firma ostvaruje veći promet, a banka dobija dodatni marketinški kanal za nove mušterije.Razlika između odloženog plaćanja čekom, kakvo je recimo u Srbiji bilo u praksi 1990ih godina, i kreditnom karticom, je u tome što kod plaćanja čekom kupca kreditira (i rizik defolta preuzima) prodavac ili davalac usluge, a u slučaju kreditne kartice kupca kreditira banka. Kreditiranje čekom je ilegalno u većini zemalja, uključujući danas i Srbiju. Neke trgovine na svoju ruku koriste kreditiranje čekom, jer im je skupa provizija koju plaćaju bankama za svaku transakciju karticom. U Sjedinjenim Američkim Državama, pak, osim za najtrivijalnije troškove od nekoliko dolara, trgovine uvek radije prihvataju kreditne kartice, kao sigurno sredstvo plaćanja koje eliminiše probleme sa čekovima bez pokrića i čuvanjem gotovine. Trgovci znaju i da potrošači koji plaćaju kreditnim karticama troše u proseku više. Postoje čak i razlike između prosečne potrošnje korisnika različitih brendova kreditnih kartica (na primer, u SAD, nosioci Amerikan ekspres kartica u proseku troše više od korisnika Vize). (#)
PRVI,KLJUCNI KORACI KA ELEKTRONSKOM BANKARSTVU(bankomati,softver za licne finansije,kreditne kartice) Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih tehnologija, od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugačiji način. Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines — ATMs). Mada gotovinska plaćanja predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom načinu plaćanja, automatizacija isporuke gotovine izvršena je uvođenjem velikog broja bankomata. Pored podizanja gotovine, bankomati omogućavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge račune, plaćanje sa drugih računa i sl. U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za lične finansije. To je softver koji omogućava ljudima da, uz pomoć personalnog računara, vode brigu o svom novcu. Softver ove vrste nije nov — prve verzije programa za lične finansije pojavile su se još 1983. Te godine je Skot Kuk, sada direktor kompanije Intuit, napisao program pod nazivom Quicken. Program je doživeo veliki uspeh, pa je brzo dobio konkurenciju u vidu drugih programa, od kojih se u zadnje vreme ističe program Money kompanije Microsoft. Performanse ovih proizvoda su danas prilično ujednačene.
Jedna od ključnih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko plaćanje. U tradicionalnom sistemu plaćanja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji, pored bankomata, obuhvataju kreditne/debitne kartice i Point–Of–Sale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje).
Za sada sam pisao o nekim generalnim stvarima, osnovnim pojmovima,razvoj,istorija...Ali tako sam morao početi da bih malo razradio temu, ali slijedi zanimljiv nastavak, odnosno priče o elektronskom bankarstvu koje su postale dio naše svakodnevnice, kao sto su bankomati, kreditne kartice...
(#)