Elektronsko bankarstvo
ELEKTRONSKI NOVAC!RAZLIKA IZMEDJU SOFTVERA I NOVCA POLAKO NESTAJE,NOVAC=INFORMACIJA!!!
Veliki problem, međutim, predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Zbog toga korišćenje kriptografije predstavlja veoma važnu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola. Ideje o novcu evoluirale su sve do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Pošto globalna informaciona infrastruktura sve brže raste, neminovno je da će se novac, u obliku informacije, njome kretati i razmenjivati za robu i usluge. Do ovoga je već došlo, u ograničenom obimu, na privatnim mrežama, ali Internet već ubrzava ova kretanja na novi i bezbedan način. U centru ovog novog sveta je konflikt između konsolidacije i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao što su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru konsolidacije — koji predvode velike banke (Banc America, Citigroup) — tvrdi se da budućnost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje će „pakovati“ investicije i pružati investitorima usluge „od kolevke pa do groba“: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio–karata. U suprotnom taboru — taboru dezintermedijacije — koga predvode sovtferske firme poput Majkrosofta (Microsoft) i Intjuita (Intuit), veruju da će budućnost pripasti kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pružaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda koji balansiraju rizik i prinos. Ideja koja je u osnovi revolucije u tehnologizaciji bankarstva jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Razlika između softvera i novca nestaje. Razmotrimo elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo“ u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji“ od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac“? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, tako da „tradicionalne“ banke mogu da postanu suvišne. Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prilično olakšava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije čak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novčane mase. Ako ovakve inovacije postanu opšteprihvaćene, javnost neće više morati da se oslanja na centralne banke kao isključive i direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uočljivo u slučaju elektronskog novca. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potrošite. Ovaj fenomen u vezi s kamatom možda zvuči jednostavno, ali on predstavlja vezu sa jednom dubljom revolucijom u finansijama — ukidanjem državnog monopola nad novcem. Na primer, ako je neka banka u Luksemburgu, spremna da plati veću kamatu na vaš elektronski novac, vi svakako nećete imati ništa protiv. Sve dok su „elektronske novčanice“ ove banke opšteprihvaćene ne postoji razlog da se držite državno–emitovanih novčanica.(#)
AUTOMATIZACIJA TRANSAKCIJA NA MALO
Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga što je vrednost prosečne transakcije relativno mala. Pre samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi troškovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili veći od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, međutim, već danas omogućava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji. Za tehnologizaciju bankarstva na malo, dakle, od ključnog su značaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji; upotreba javnih računarskih mreža (pre svega Interneta); kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao što je smanjenje troškova računarske obrade podataka, razvoj digitalne bežične komunikacije, standardizacija i sl., utiču na smanjenje cena računarske i komunikacione opreme, čime se smanjuju troškovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo.
Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo, međutim, bazirana je na ideji da se za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, već da se iskoristi postojeća infrastruktura javnih računarskih mreža, pre svega Interneta. Internet spada u javne, tj. otvorene mreže, kojima svako ima neograničen pristup. Upotreba Interneta za automatizaciju transakcija plaćanja na malo povoljna je zbog niskih troškova po jednoj transakciji.(#)
VISE OD 25% MANJI TROŠKOVI RAZVOJEM "TRGOVINE BEZ PAPIRA" Prema podacima UNCTAD–a, troškovi papira i ostalih složenih formalnosti u vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostižu i do 10 procenata od konačne vrednosti proizvoda. Jedna tipična trgovinska transakcija može obuhvatiti nekoliko različitih strana i različitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u različite informacione sisteme, obrade i uskladište. Prema procenama UNCTAD–a, nepotrebni transakcioni troškovi iznose preko 400 milijardi dolara godišnje, a oni se mogu smanjiti za 25 i više procenata putem skraćivanja procedura i razvoja trgovine „bez papira“. U centru ovakvih promena nalaziće se automatizacija obračuna plaćanja na malo. (#)
PRELAZAK SA PAPIRA U ELEKTRONSKI PLATNI SISTEM Sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama broj transakcija u bankarstvu narastao je do neslućenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, više nije bila moguća, a problem je narastao do te mere da je pretio ugrožavanjem stabilnosti čitavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Država su, krajem šezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodeće britanske banke došle nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama je 1968. godine formirana radna grupa za unapređenje razmene „bez papira“ (SCOPE — Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. Želja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa čekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodičnih sitnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da se „čita“ uz pomoć računara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinška banka (ACH — Automated Clearing House), koja je počela sa radom 1972. godine.Kao reakcija na povećanu tražnju za međunarodnim obračunom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaćanja na veliko. U oblasti međubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih članica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka. Slika 1.1 Swift danas... (#)
