Elektronsko bankarstvo
Elektronsko bankarstvo nije komplikovano
Pogrešna je unaprijed formirana percepcija klijenata koji ne koriste elektronsko bankarstvo da je ono komplikovana procedura. To je pokazalo istraživanje Instituta za strateške studije i prognoze. Klijenti koji koriste ovo bankarstvo veoma su zadovoljni jednostavnošću upotrebe, pokazalo je istraživanje u šest crnogorskih gradova odnosno među hiljadu građana i 500 preduzeća koji su klijenti Crnogorske komercijalne banke. Informaciona pismenost je potencijal za veće korišćenje elektronskog bankarstva. Ono je na određeni način barijera, ali ono ima budućnost jer ga koristi sve veći broj klijenata koji su zadovoljni vrstom usluga. Od oko hiljadu građana klijenata CKB-a njih blizu 64 odsto koristi računar. Oni koji ne koriste kažu da nemaju dovoljno interesovanja znanja i potrebe za time. CKB benking portal ispunjava očekivanja 84,4 odsto ispitanih. Internet najviše koriste za provjeru stanja na računima i karticama, elektronska plaćanja i pregled transakcija. Ušteda vremena i izbjegavanje šalterskih službi, smanjenje troškova osnovne su prednosti ovog bankarstva. Informaciona pismenost postepeno se razvija što pokazuje da postoji potencijal za veće korišćenje elektronskog bankarstva među klijentima CKB-a. Tome u prilog ide i kritična masa klijenata koji su spremni da počnu sa korišćenjem elektronskog bankarstva. Regionalne razlike su i u ovoj oblasti evidentne. Sjeverni dio Crne Gore je u najmanjoj mjeri informisan ali u velikoj je zainteresovan za ovaj tim pokazalo je istraživanje Instituta za strateške studije i prognoze. I to je potvrda da će se povećavati broj klijenata koji su se odlučili na ovaj tip usluga. Istraživanje je takođe pokazalo da su klijenti CKB-a, kako pravna tako i fizička lica zadovoljni uslugama koje dobijaju što ovoj banci nameće nove zadatke, odnosno da kroz edukaciju podstakne korišćenje ovih usluga. Većina preduzeća ima računare i uglavnom ih koristi. Nešto više od trećine ne koristi ih uvijek. 10,9 odsto onih koji imaju računar nema internet konekciju. Veliki broj zaposlenih odnosno 33,3 odsto koristi internet preko dva sata dnevno, oko 24 odsto do jedan sat, 18,6 odsto do dva sata dok 9,3 odsto zaposlenih u preduzećima ne koristi internet. Transakcije jeftinije 30 odsto.Usluga korišćenja elektronskog bankarstva je besplatna, a klijenti imaju 30 odsto popusta na transakcije, saopštio je Nebojša Nedić, iz CKB-a dodajući da ova banka ima 2.500 ugovora za elektronsko bankarstvo. Oko tri hiljade klijenata koristi ovu uslugu. Na osnovu ovih podataka mislim da korisnici treba dobro da razmisle...Znam da pojedini u ovakav način bankarstva nemaju povjerenja što je u jednu ruku i logično, zbog sistema u kome zivimo i funkcionišemo, kao i ne povjerenje u obavljanje bilo kojeg vida transakcija preko interneta! Ali je se nadam da će se vremenom ovakvo razmišljanje promijeniti. Sve se radi da se sigurnost obavljanja ovakvih transakcija(novi softveri za sigurnost) dovedede na tako visok nivo da gradjani bez razmišljanja i straha vrše transakcije na ovaj način uz veliki broj povoljnosti, kao što je u prethodnom tekstu navedeno 30 odsto, pa razmislite jeli to malo. Širenjem ove ideje smanjile bi guzve u poštama, bankama i ostalim ustanovama gdje se vrši transakcija novca...Jer stvarno dosta je bilo guzvi i čekanja u redovima...Makar je to neko moje mišljenje, a vi dobro razmislite o svemu ovom što napisao... (#)INTERNET BANKARSTVO-PRIRODNI NASLEDNIK ON-LINE BANKARSTVA Prirodni naslednik on–lajn bankarstva je Internet bankarstvo. Platni sistemi i transakcioni mehanizmi danas naprosto ne mogu da zaobiđu Internet, koji se polako prožima kroz sve ljudske aktivnosti. Većina banaka u SAD smatra Internet glavnim trendom, koji zahteva strategijski odgovor. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo već danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Postoje dva ključna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: 1) korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta; 2) Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Među novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije. Inteligentne (smart) kartice imaju veliki potencijal kao prenosni uređaji, kao nosioci tzv. „AA“ (Anytime Anywhere) elektronskog bankarstva (nova, šira koncepcija elektronskog bankarstva). Najveća prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija. Inteligentna kartica ima ugrađen mikročip koji joj omogućava obavljanje niza različitih funkcija. Ove kartice omogućavaju potrošačima da potpuno odvojeno i bezbedno drže veći broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica može da služi kao kreditna kartica, debitna kartica, novčanik za uskladištenje elektronskog novca, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica ... Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiran u plastičnu karticu. Proces plaćanja odvija se preko Interneta, a može biti on–lajn (on–line) i of–lajn (off–line). Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji on–lajn sistemi su E–Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije. Najpoznatiji of–lajn sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je, po svojim karakterisikama, najpribližniji realnom novcu. Mikro–plaćanja (pa čak i piko–plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Mikro–plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro–plaćanja sada čine graničnu oblast elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprava među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je, do sada, izgrađen samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji među njima su Millicent (sistem koji je razvila Digital Equipment Corporation), CyberCoin (firme CyberCash) i NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu). (#)
