Elektronsko bankarstvo

Četvrtak, Novembar 13, 2008

INTERNET BANKARSTVO-PRIRODNI NASLEDNIK ON-LINE BANKARSTVA Prirodni naslednik on–lajn bankarstva je Internet bankarstvo. Platni sistemi i transakcioni mehanizmi danas naprosto ne mogu da zaobiđu Internet, koji se polako prožima kroz sve ljudske aktivnosti. Većina banaka u SAD smatra Internet glavnim trendom, koji zahteva strategijski odgovor. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo već danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Postoje dva ključna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: 1) korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta; 2) Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal. Među novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije. Inteligentne (smart) kartice imaju veliki potencijal kao prenosni uređaji, kao nosioci tzv. „AA“ (Anytime Anywhere) elektronskog bankarstva (nova, šira koncepcija elektronskog bankarstva). Najveća prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija. Inteligentna kartica ima ugrađen mikročip koji joj omogućava obavljanje niza različitih funkcija. Ove kartice omogućavaju potrošačima da potpuno odvojeno i bezbedno drže veći broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica može da služi kao kreditna kartica, debitna kartica, novčanik za uskladištenje elektronskog novca, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica ... Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novčanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smeštene na fiksni disk u računaru ili na mikročip implementiran u plastičnu karticu. Proces plaćanja odvija se preko Interneta, a može biti on–lajn (on–line) i of–lajn (off–line). Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji on–lajn sistemi su E–Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije. Najpoznatiji of–lajn sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je, po svojim karakterisikama, najpribližniji realnom novcu. Mikro–plaćanja (pa čak i piko–plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Mikro–plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikro–plaćanja sada čine graničnu oblast elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprava među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je, do sada, izgrađen samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji među njima su Millicent (sistem koji je razvila Digital Equipment Corporation), CyberCoin (firme CyberCash) i NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu). (#)

Generalna :: Autor simo 10:23

[Odgovori]

Hm.....zanimljiva tema....:)To ce ucimo u trecoj godini...:)...valjda...:)

Pivo 13/11/2008 11:25

[Odgovori]

Mislim da je tema bas dobro odradjena i da pruza vrlo korisne informacije iz te oblasti.

barsa 13/11/2008 16:04

[Odgovori]

Simo odgovoriću ti na pitanje koje si postavio na mom blogu.
Koristim elektronsko bankarstvo već 2, 3 godine, tačnije, usluge e bankinga Hypo banke, (https://www.hypo.ba/retail/) i koristim minitoken- ne smart card. Jako sam zadovoljna uslugama iz više razloga. Imam pristup svom računu 24 sata dnevno i svakoga dana, pratim stanje, plaćam sve račune onda kada ja poželim, nema redova u banci, nema popunjavanja uplatnica (imam uzorke), i što je važno za korisnika: manja je provizija na uplatu.
Gdje god da odem nosim token i koristeći internet bilo gdje da se nalazim ja mogu da izvršim uplatu sa mog tekućeg računa, provjerim stanje i dr. Ima tu još dosta mogućnosti i usluga, ali navedoh samo one koje su karakteristične.

Novac skoro da i ne nosim (neku kintu samo), sve plaćam karticama. Do sada nisam imala negativna iskustva.
I još nešto:
nisam cicija, ali me užasno nervira što 90% artikala ima cijenu npr. 97,85 KM, a one kovanice od 5 i 10 feninga skoro da nisu u opticaju, niko ih ne vraća, niti pomišlja. Čitala sam neku analizu u kojoj je navedeno da trgovci upravo sa tim cijenama ostvare razliku u prihodu od 1.ooo,ooo KM godišnje- na nivou BiH.

Plaćenjem karticom o tome ne razmišljam, ni o kusuru, ni o bakšišu, ni o "joj nemam sitno, ni hoćeš li žvaku...ni evo ti kesica praška za pecivo".
Skinu taman toliko koliko račun iznosi.
Sve u svemu, ne bih se vratila na redove u banci, na šalter, gužve, na "primamo uplate subotom do 12 h" i dr....

I silom prilika transakcije koje se vrše na šalteru nisu konspirativne. Onaj iza meen, dok mi duva u vrat vidi i kome i koliko plaćam, kolika mi je plata, imam li kredit...

žurim, a o temi bih mogla do prekosutra.
I de Simo povećaj taj font. Oči mi ispadoše dok čitam. A zanima me.
Pozdrav

donna 13/11/2008 16:33

[Odgovori]

hvala za komentare....
Tema je ekstra, posluzicer ti mnogo na faksu, a ima i dosta zanimljivih stvari koje nisam znao!!!

secernabolest 13/11/2008 17:26

[Odgovori]

Tema je bas opsirno obradjena i citaoci mogu dosta da nauce

Dejan 13/11/2008 21:06

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me