Elektronsko bankarstvo

DINAR I DALJE U PADU, KURS U PONEDELJAK 87,5617

Dinar će u ponedeljak, 15. decembra 2008., oslabiti za 1,7 odsto ili za 1,52 dinara, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 87,5617 dinara, objavila je danas NBS.

 
Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Današnji srednji kurs evra iznosi 86,0474 dinara i za 0,76 dinara veći je u poređenju sa prethodnim danom. Poznavaoci prilika kažu da je klackanje dinara pojava na koju se treba navići i da će do kraja ovog meseca, pa i početkom naredne godine kurs evra kretati 84-86 dinara.Ovo što se dešava sa kursom nije ništa dramatično, već je reč o uobičajenoj dnevnoj oscilaciji vrednosti - kaže za „Blic” Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”.
Mere NBS, međutim, imaju različite rokove kada stupaju na snagu. Nakon što je guverner najavio poteze za stabilizaciju kursa, domaća valuta počela je naglo da jača, međutim, nakon sednice Monetarnog odbora u ponedeljak, kada su oni i potvrđeni i kada su obelodanjeni rokovi, došlo je do smanjenja pritiska na ponudu deviza, pa je dinar ponovo neznatno oslabio. Pošto banke do 18. decembra imaju obavezu da povećaju sa 20 na 40 odsto dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve, može se očekivati da će tada biti veća ponuda deviza i da će dinar biti jak.
Do kraja godine i verovatno i u januaru kurs će se kretati 84-86 dinara. Uvođenje fiksing sastanka delovaće uvek, jer pomažu NBS da lakše upravlja kursom - kaže Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije.
U bankama je primetna razlika između donjeg i gornjeg kursa, i do 3,6 dinara, što ukazuje na nestabilnost tržišta deviza. Evro se juče otkupljivao za 81,56 pa do 84,68 dinara, dok se prodavao za 85,87 do 87,83 dinara. (#)

Generalna :: Autor simo 22:01

Zaštitne mjere za I-BANKING U Njemačkoj!

Da bi se spasli od internet lopova, nemačke banke uvele su posebne brojeve, koji su pored PIN-a i TAN-a potrebni za bilo koju novčanu onlajn transakciju.

Klijent dobija određeni popis brojeva, koji su ispisani po nekim rednim brojevima. Kada banka želi da klijent pošalje neku novčanu uplatu, onda od njega traži da pošalje, na primer, transakcijski broj pod rednim brojem 11. To je dodatna zaštita koja internet kriminalcima znatno otežava posao. Dogadjaj opisan u prethodnom postu doveo do ovih mjera sigurnosti...Možemo da se tješimo da se takve situacije ne dešavaju samo kod nas več i u 'slavnoj' Njemačkoj! Ipak kriza je zahvatila čitav svijet, pa se ljudi snalaze na razne načine da bi preživjeli!:)

 

(#)

Generalna :: Autor simo 18:07

 

BANKARI PRODALI TAJNE PODATKE!!!

 U Nemačkoj su u javnost procurele poverljive informacije o bankovnim računima 21 miliona ljudi. Sumnja se da iza svega stoje bankarski činovnici koji su hteli dodatno da zarade.Poverljivi podaci o bankovnim računima 21 miliona Nemaca procurili su javnost i      mogli bi da stignu na crno tržište. Zloupotrebom tih podataka ušteđevina tri četvrtine domaćinstava u toj zemlji bila bi ugrožena. Mediji pretpostavljaju da su poverljive      informacije potekle od nezadovoljnih bankarskih činovnika.Nemačku javnost, naime, uznemirilo je pisanje privrednog nedeljnika „Virtšafts-vohe", da je njegovoj redakciji prošlog meseca ponuđen CD ROM sa poverljivim bankarskim podacima. Prema pisanju tog nedeljnika, materijal sadrži imena, adrese i brojeve bankovnih računa za ukupno 21 milion štediša u Nemačkoj. „Virtšafts-vohe" prenosi da su reporteri tog lista preko dve neimenovane osobe uspeli čak da nabave deo poverljivog materijala sa detaljima o računima 1,2 miliona ljudi. List, međutim, nije naveo koliko su dve neimenovane osobe tražile novca za poverljive podatke.Mihael Kroker iz magazina „Virtšafts-vohe" smatra da je to neviđeni skandal.

Postoji mogućnost pljačke miliona bankovnih računa, pomoću podataka koji sadrže čak i poreklo novca na njima - upozorio je Kroker.

Posle objavljivanja informacije nedeljnika „Virtšafts-vohe" da je došao u posed poverljivih bankarskih podataka, ostali nemački mediji počeli su da nagađaju kako su podaci mogli da procure u javnost.Prema pisanju pojedinih nemačkih listova, afera je počela najverovatnije tako što su neki službenici banke hteli dodatno da zarade. Mediji spekulišu da je najverovatnije reč o bankarskim operaterima, čija su primanja najviše pogođena ekonomskom krizom. Naime, zbog smanjivanja plata i broja zaposlenih u nemačkim bankama, mediji pretpostavljaju da su službenici pokušali da zarade novac prodajući račune svojih klijenata.Pored toga, računi Nemaca su dodatno ugroženi korišćenjem i-benkinga, odnosno transakcijama preko interneta. Budući da skoro dve petine građana Nemačke bankarske poslove, poput novčanih uplata i plaćanja računa, radi preko interneta, sajber kriminalci su to iskoristili.Da bi mogli da manipulišu tuđim računima, internet lopovima treba samo lični identifikacioni broj, takozvani PIN, i broj koji se koristi za svaku pojedinu novčanu transakciju, takozvani TAN. Najrasprostranjeniji način prevare je taj da navodno banka pošalje mejl svom korisniku od koga traži da u njemu napiše svoje PIN i TAN brojeve. Mejl izgleda potpuno isto kao i bilo koji drugi bankovni dopis, tako da su lakoverni klijenti, koji su postupili po uputstvima navodne banke, ostali bez novca na računima, prosledivši svoje podatke lopovima.

 

Zloupotreba... Bankarski službenici u potrazi za dodatnim profitom odali poverljive informacije klijenata
 (#)

Generalna :: Autor simo 00:53

Malo e-bankarstva u Srbiji...ZAŠTO!?

Iako svaka banka u Srbiji ima u ponudi i e-bankarstvo, procenat onih koji koriste tu uslugu je na niskom nivou slažu se učesnici okruglog stola magazina Bankar, dela Ekonomist media grupe. Za pet godina od kad postoji ova usluga u bankama u Srbiji nije bilo ni jedne jedine prevare!!!Banke smatraju da je nepoverenje građana prema tom vidu plaćanja glavni razlog za tu situaciju. A zašto toliko nepovjerenje ako do sad nije bilo ni jedne jedine prevare, to mi i dalje nije jasno...Mada, moramo priznati, razumljivo je što tako malo broj ljudi koristi e-bankarstvo. Zato što u Srbiji oko 30 odsto domaćinstava koristi internet, ali i oni uglavnom za slanje i-mejla, a za e-bankarstvo manje. I banke i telekomunikacione kompanije i država treba da rade na edukaciji kako bi se procenat korišćenja e-benkinga podigao. Može se reći, suprotno predrasudama, da je e-bankarstvo sigurnije od "papirnog" bankarstva, jer za pet godina, koliko se e-bankarstvo koristi u Srbiji, nije bilo nijedne prevare tog tipa.Smatra se da ne postoji dovoljna inicijativa unutar samih banaka za veću promociju e-bankarstva, odnosno njegovo omasovljavanje. 

Više od 50 odsto novčanog toka preko banaka obavlja se elektronski, a više od 70 odsto privrednih subjekata koristi tu uslugu!!! Pa malo razmislite jeli ovo mali procenat!?

Ključan preduslov za rast e-bankarstva je obrazovanje stanovništva, a prvi korak na tom putu je razbijanje straha kod šireg građanstva od novčanih transakcija koje se odvijaju preko interneta.Drugi nivo bilo bi usavršavanje rešenja, pogotovo, žestoko usavršavanje "mobi" kanala, odnosno SMS poruka i kasnije m-bankarstva.Nakon svih ovih stvari može se konstatovati da odredjeni standardi koji su u regionu postali obaveza, u Srbiji još nisu ni stigli. I na osnovu ovog mozemo da zaključimo koliko zaostajemo u pojedinim oblastima za zemljama u regionu!!!  (#)

Generalna :: Autor simo 00:22