BANKARI PRODALI TAJNE PODATKE!!!
U Nemačkoj su u javnost procurele poverljive informacije o bankovnim računima 21 miliona ljudi. Sumnja se da iza svega stoje bankarski činovnici koji su hteli dodatno da zarade.Poverljivi podaci o bankovnim računima 21 miliona Nemaca procurili su javnost i mogli bi da stignu na crno tržište. Zloupotrebom tih podataka ušteđevina tri četvrtine domaćinstava u toj zemlji bila bi ugrožena. Mediji pretpostavljaju da su poverljive informacije potekle od nezadovoljnih bankarskih činovnika.Nemačku javnost, naime, uznemirilo je pisanje privrednog nedeljnika „Virtšafts-vohe", da je njegovoj redakciji prošlog meseca ponuđen CD ROM sa poverljivim bankarskim podacima. Prema pisanju tog nedeljnika, materijal sadrži imena, adrese i brojeve bankovnih računa za ukupno 21 milion štediša u Nemačkoj. „Virtšafts-vohe" prenosi da su reporteri tog lista preko dve neimenovane osobe uspeli čak da nabave deo poverljivog materijala sa detaljima o računima 1,2 miliona ljudi. List, međutim, nije naveo koliko su dve neimenovane osobe tražile novca za poverljive podatke.Mihael Kroker iz magazina „Virtšafts-vohe" smatra da je to neviđeni skandal. Postoji mogućnost pljačke miliona bankovnih računa, pomoću podataka koji sadrže čak i poreklo novca na njima - upozorio je Kroker.
Posle objavljivanja informacije nedeljnika „Virtšafts-vohe" da je došao u posed poverljivih bankarskih podataka, ostali nemački mediji počeli su da nagađaju kako su podaci mogli da procure u javnost.Prema pisanju pojedinih nemačkih listova, afera je počela najverovatnije tako što su neki službenici banke hteli dodatno da zarade. Mediji spekulišu da je najverovatnije reč o bankarskim operaterima, čija su primanja najviše pogođena ekonomskom krizom. Naime, zbog smanjivanja plata i broja zaposlenih u nemačkim bankama, mediji pretpostavljaju da su službenici pokušali da zarade novac prodajući račune svojih klijenata.Pored toga, računi Nemaca su dodatno ugroženi korišćenjem i-benkinga, odnosno transakcijama preko interneta. Budući da skoro dve petine građana Nemačke bankarske poslove, poput novčanih uplata i plaćanja računa, radi preko interneta, sajber kriminalci su to iskoristili.Da bi mogli da manipulišu tuđim računima, internet lopovima treba samo lični identifikacioni broj, takozvani PIN, i broj koji se koristi za svaku pojedinu novčanu transakciju, takozvani TAN. Najrasprostranjeniji način prevare je taj da navodno banka pošalje mejl svom korisniku od koga traži da u njemu napiše svoje PIN i TAN brojeve. Mejl izgleda potpuno isto kao i bilo koji drugi bankovni dopis, tako da su lakoverni klijenti, koji su postupili po uputstvima navodne banke, ostali bez novca na računima, prosledivši svoje podatke lopovima.
